Kratko, tacno, konkretno i jasno. Srbijo, pamet u glavu i biraj svoje saveznike racionalno! Nijedna normalna zemlja ne bi zelela, niti bi trebala da zeli lose odnose sa Saveznom Republikom Nemackom. Radi svoje sopstvene perspektive i prosperiteta...

....."Vreme je pokazalo štetnost ovakvog prejudiciranja, međutim, uglavnom strana koja ne protumači kontekst i interese velikih sila plati najskuplju cenu."

drugim rijecima;
... strana koja ne "prihvati dobrovolnu predaju" velikih sila plati najskuplju cenu.
A tu nema sta se protumaciti!
ali ono najbitnije je autor "zaboravio" a to jest- da nemacka jos dan danas je okupirana drzava!
zvuci malo nezamisljivo ali to ti je tako.
.... a da se toga nijemci sete ili nezaborave "moraju pogledati" ntv- programa, i to jedno do dva puta nedeljo (gdje se spustaju naci-emisije).
...ovako izgledaju nemacki odnosi!
zeli li srbija ovakve odnose,ili pa ne treba prejudicirati?

Pre nekih 20-30 godina, kada je Kina započela svoj ekonomski razvoj oko 80-90 procenata investicija dolazilo je od prekomorskih kineza. Smatralo se da je najlakše zadobiti poverenje svojih ljudi. Ostali su došli kada su ovi prvi počeli da prave lepe pare. Ekonomska propast Srbije je usporena novcem Srba van Srbije, koji pomažu svoje porodice i familiju u Srbiji (neke da ne bi umrli od gladi) ili ga troše kada dođu da obiđu ono što je od Srbije ostalo. Umesto da se ponižavaju (za političare me nije mnogo briga, ali me je briga za Srbiju) sadašnji srpski režim bi trebao da radi na modelima privlačenja novca Srba van Srbije (naravno ne mislim na modele Miloševića i njegove klike). Ima dosta uspešnih modela, na primer, kanadske poljske kreditne unije (Polish Credit Union), to je banka malih ulagača. Umesto da drže novac kod drugih banaka, poljaci štede novac u ovoj uniji (naravno da postoji i materijalni podsticaj i motivi). Tako skupljen novac (mala suma pomnožena sa malo većim brojem daje vrlo veliki broj) može da se koristi za ekonomski razvoj Srbije (opet, naravno, ne poklanjanjem novca, nego na striktnom poslovnom interesu). Ovako dovođenjem Fijata, pa Nemaca, sutra ko zna koga, kupuje se vreme da se duže ostane na vlasti. Srbija tone sve dublje i dublje dok narodu ne počne da ulazi voda u usta. A onda će sigurno doći do polaganja računa. Svet je postao suviše mali da bi se negde pobeglo, gde vas niko ne poznaje ili ne prepoznaje. Ovo ne treba da zvuči kao maglovita pretnja, nego pre kao vrlo izvesna skora budućnost.

Da je tvorac ovog teksta citao Nenadoviceva Pisma iz Nemacke on se ovde nebi projektovao.

A meni sve padaju na pamet nekadašnji posteri koji pričaju o redu, radu i poretku, upućuju Srbi da uzmu ”pamet u glavu” i pristupe ”evropskoj porodici naroda” i da ”Nemačka ima posla za sve”...

Ovaj tekst predstavlja najbolji dokaz da se politika NIN-a radikalno promenila. Stari NIN bio je uglavnom skeptičan prema nemačko-evropskoj opciji i uglavnom naklonjen tradicionalnim srpskim saveznicima - Rusima i Francuzima (Le Monde diplomatique), pa i nekim engleskim, američkim i izraelskim prijateljima.

Zvanicni stav Nemacke je da je KiM vekovna albanska teritorija i da su je Srbi 1912 oteli od Albanaca i prisvojili(ne prisajedinili-povratili)sebi.Njemacki interesi na Balkanu se razlikuju od americkih.Njihov glavni cilj(uvek bio) je povezivanje sa najvecim prijateljem-Turskom i dalje na bliski istok.Ne treba ga vezivati za interese Vatikana,jer se i njegov interes razlikuje od nemackog i americkog.
Jedan od najvecih nemackih investitora u Srbiji je korporacija Waz(kako navodi autor),ali ne zeli da kaze sta je to.Waz je novinarska kuca koja izdaje najvise novina u Nemackoj i puno investira u Srbiji. Pogodite gde?Ja znam za Politiku a verovatno su tu jos mnogi drugi(autor se ne izjasnjava za NIN).Nemacka je zajedno sa SAD,Francuskom ,V.Britanijom i Italijom uputila Jeremicu zvanicnu notu-Da malo o´ladi sa KiM.U mnogo cemu se ne slazem sa autorom.Ciljevi nemacke politike su i od ranije dobro nam poznati.Saradnja da-ali prste dalje od Srbije.

Jasno je da stari NIN bio prava oaza "bratstva i jedinstva". Gotovo u svakom broju pojavio bi se neki tekst hrvatskih autora - Igora Mandića ili Denisa Kuljiša, zatim Slovenca Žižeka i drugih. Poznato je, međutim, da Druga Srbija već godinama vodi pravi krstaški rat upravo protiv "balkanskog Karla Krausa" (Kuljiša), kao i renesansnog Mandića, dok Žižeka donekle toleriše mada ne može da mu oprosti neke levičarske stavove.

Po svemu sudeći, sa starim NIN-om definitivno je umrla Jugoslavija - kao jedinstven kulturni i jezički prostor. Willkommen in Deutschland!

Iz teksta treba izvući tačne i poučne činjenice kako je Srbija država u procesu deindustrijalizacije (a nema nikakve druge sem proizvodne perspektive), kao i kako se Nemačka ulaganjima okružila stabilnim državama. Što se ove druge činjenice tiče, dovoljno je utvrditi gde su danas privrede i koliki su dugovi balkanskih i pribaltičkih zemalja (ne graniče se sa Nemačkom i Austrijom), a gde su Poljska, Češka, Slovenija, Slovačka, pa i Mađarska.

Evo još nekoliko činjenica o temi nemačko-srpskih odnosa, koje se ne mogu naći u tekstu.

Sve nemačke države su kroz istoriju bile neprijatelji srpskog naroda i države. Njima je jako teško da istorijski prihvate pobede srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Nemačka je najzlasužnija od zapadnih zemalja za tragične jugoslovenske ratove 90-tih godina. Svojim ranim priznavanjem Slovenije i Hrvatske, Nemačka je direktno uticala na izbijanje ozbiljnih sukoba, mudro percipirajući činjenicu da SAD i Britanija u vremenima euforije pada Berlinskog zida ubrzo moraju zauzeti isti stav. U toku rata, nemačke i austrijske banke se pojavljuju sa velikim brojem filijala po gradovima Slovenije, Hrvatske i Federacije BiH, finansirajući šta?

Nemačke i austrijske banke su najviše umešane u proces kreditiranja preduzeća na čitavom Balkanu. Kompletna privreda svih zemalja regiona je trenutno dužna tim bankama. Na ovaj način, Nemačka direktno sprovodi deindustrijalizaciju na Balkanu.

Što se ulaganja u Srbiju tiče, Nemačka je prvenstveno zainteresovana za preuzimanje Telekoma. Svaku mogućnost ulaska u energetski sektor će takođe iskoristiti. Teško je očekivati ozbiljna ulaganja u industriju (male, državno beznačajne investicije kao što je ona u Prokuplju će se zbog neverovatno niske cene rada verovatno nastaviti).

Nemačka nije zainteresovana za NATO. Zbog članstva u NATO-u, Nemačka trpi američke atomske bombe na svojoj teritoriji.